ULTIMII REGI RĂZBOINICI DIN EUROPA

EPISOD NOU ÎN FIECARE MIERCURI DE LA 22.00

HAROLD II GODVINSON – put moći

Kraj vladavine danskih kraljeva

Kralj Hartaknut (1018-1042.), sin kralja Knuta Velikog, preuzeo je vladavinu nad Engleskom novembra 1035. godine. U zapisima iz ovog doba nema mnogo lepog o njemu; ništa značajno nije postigao i nije dobro postupao sa svojim anglosaksonskim podanicima.

Nakon preuzimanja trona, nametnuo je ogromne poreze i namete. Sudbina porodice Godvin, premda dobrostojećih i bogatih, bila je neizvesna. Srećom po njih, 8.-og juna 1042. godine, Hartaknut je iznenada umro na venčanju u Lambetu. Ni danas se ne zna uzrok njegove smrti.

Kralj Edvard Ispovednik

Od 1013. godine, odnosno, skoro 30 godina, Hartaknutov brat je bio u Normandiji. Imali su istu majku, Emu (988-1052.), koja se nakon smrti Etelreda Nespremnog, udala za Knuta Velikog. Edvard bi verovatno ostao u Normandiji da ga Hartaknut nije pozvao na svoj dvor.

Kada je Edvard stigao, njegov brat je umro. Zahvaljujući pukoj sreći, čovek bez političke pozadine, vojske ili velikog bogatstva postao je kralj. Nasledio je vlast u zemlji koja mu je bila strana i u kojoj je morao da počne da gradi svoju poziciju. Porodica Godvin, kao jedna od tri najjače, iskoristila je situaciju i njihova pozicija nije oslabila.

Harold Godvinson je imao oko 20 godina i njegov otac je bio u mogućnosti da održi dobre odnose sa novim kraljem. Baš kao i kralj Knut od Danske pre njega, Edvard od Normandije je sa sobom doveo nekoliko ljudi od poverenja. Nije neobično što je počeo da zamenjuje uticajne neznance prijateljima iz Normandije i tražio načine kako da umanji značaj najuticajnijih engleskih aristokrata.

Kada je Haroldov brat Sven kidnapovao i zarobio opaticu, starešinu manastira Leominster, navodno sa namerom da je oženi, kralj je odlučio (nakon godinu dana) da protera Svena i otme mu titulu i bogatstvo. Ovaj signal je bio jasan svima iz porodice Godvin kao i ostalim aristokratskim porodicama.

Sukob

Ne zna se da li je ono što se desilo grofu Eustasiju Bulonjskom, delo kralja, provokacija ili možda znak nekontrolisane arogancije.Eustasije, kraljev prijatelj iz Normandije, posetio je Edvarda u leto 1051. godine i na putu kući je tako drsko zahtevao prenoćište i hranu, da se slučaj završio ozbiljnom svađom i tučom.

Kralj je naredio Godvinu, Haroldovom ocu, da strogo kazni gradić, na šta ovaj nije pristao. Zbog ovako javne pobune, Edvard je proterao Godvina, ali je Godvin zauzvrat doveo svoju vojsku do kapija Glostera. Vojske pouzdanih erlova sa severa, Leofrica i Sivarda, brzo su krenule na njega. Situacija je bila zbunujuća i ubrzo se došlo do pat pozicije jer nijedna strana nije želela da se bori. Nakon pregovora svi su otišli kući.

Na kraju, ekspedicija se nije isplatila Godvinu i podrška porodici je opala do te mere da je kralj mogao da ih protera. Ubrzo su se vratili naoružani i nakon nekoliko bitaka, uspeli su da povrate nekadašnju poziciju, te su sklopili dogovor sa kraljem Edvardom. Nakon nekoliko godina, zahvaljujući tome što su znali da izvuku najbolje iz cele situacije i mudrim potezima, porodica je izrazito dobila na značaju.

Susret budućih kraljeva

Nije baš najjasnije zašto je Harold išao u Normandiju 1064. godine. Jedna verzija je da su nepovoljni vetrovi naveli Haroldov čamac do suprotne obale Lamanša dok je pecao. Zarobio ga je manje uticajni grof Pontje koji je iščekivao otkupninu, ali kako mu je situacija izmakla kontroli, Harold se obreo na dvoru uticajnog vojvode Viljema. Istorija koju su zatim pisali pobednici navodi nas na pomisao da se Harold zakleo nad svetom relikvijom da će podržati Viljemove napore da dođe do prestola. Zajedno su se borili protiv Vojvode od Bretanje, mada se ne zna da li su zapravo bili prijatelji. Harold se vratio kući u miru.

Harold II – kralj na 9 meseci

Edvard je umro 5. januara 1066. godine nakon bolesti. Bilo je očigledno da su mu dani odbrojani. Dok je još bio živ, Harold je sve obezbedio kako bi se brzo krunisao obezbedivši podršku mnogih uticajnih ljudi kao i onih koji ga do tada nisu podržavali. Harold je krunisan skoro odmah nakon smrti Edvarda Ispovednika, pošto mu je pravo na to potvrđeno na Vitanu, sastanku plemića. Neposredno pre toga, dok se Edvardovo zdravstveno stanje pogoršavalo, Harold je postepeno preuzimao vlast. Imao je neophodno iskustvo, strpljenje i veštinu da preuzme vlast. U trenutku kada je umro kralj, četrdesetogodišnji Harold je imao moć strateškog razmišljanja i želeo je da se upozna sa umećem ratovanja kao i sa pozicioniranjem među istaknutim plemićima. Ipak, čim je preuzeo presto pojavili su se veliki problemi.